Светозар Марковић Тоза

Рођен је 13. јула 1913. године у селу Тараш, код Бечкерека. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију је започео у Петровграду, али је улед лошег материјалног стања морао прекинути школовање. Запослио се у руднику Креки, код Тузле, али је после краћег времена оболео на плућима и вратио се у Војводину, где је живео у колонистичком селу Стајићеву.

Још као средњошколац у Петровграду, учествовао је у раду омладинског покрета, а члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935. године. У Новом Саду.

Године 1937. постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. А једно време 1938. године радио је у листу Удружене опозиције „Војвођанин“.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је радио на организовању утанка и првим устаничким акцијама у Банату. Септембра 1941. године заједно са Жарком Зрењанином прешао је у Бачку и тамо наставио партијску активност. Под тешким условима мађарске окупације окупио је у Бачкој и Барањи, готово угашене партијске организације, организовао диверзантске групе и радио на издавању илегалне литературе.

Био је политички комесар Главног штаба НОП одреда Војводине. Један од оснивача Покрајинског Народноослободилачког одбора Војводине, покретач и уредник листова „Истина“ и „Слободна Војводина“.

Новембра 1942. године мађарска полиција га је открила у бази Покрајинског комитета КПЈ за Војводину у Новом Саду. После краће борбе и неуспелог самоубиства, тешко рањен је ухваћен. У полицији је мучен, али ништа није одао, због чега је осуђен на смрт. Обешен је 9. фебруара 1943. године у Новом Саду.

За народног хероја проглашен је 5. децембра 1944. године.