Веровали или не, свако је некад у некој ситуацији имао трему! Свако је имао неки свој рецепт за отклањање треме који је њему помогао. Оно што је сигурно јесте да избегавање ситуација у којима осећамо трему није решење, а да од избегавања трема само постаје већа!

Када се обично јавља трема?

Најчешће се јавља пре писменог или усменог испитивања знања, пре важног спортског наступа, пред јавни наступ (нпр. школска приредба), пред сусрет са симпатијом и сл. Овом приликом ћемо се усмерити на ослобађање од треме повезане са испитивањем и проверама знања у школи.

Како препознати трему?

Најчешће се јавља знојење дланова, подрхтавање гласа, румени  образи, убрзано и плитко дисање, убрзано лупање срца, јављају се „лептирићи“ у стомаку или „кнедла“ у грлу, потреба да се хитно посети тоалет,...

Осећамо немир, нелагоду, несигурност, страх, панику,...

Размишљамо негативно – сигурни смо да ћемо се осрамотити, да смо све заборавили и да нам се све помешало у глави и да је најбоље да одустанемо јер ништа не знамо,... Овакве мисли појачавају трему, нарушавају самопоуздање и често воде слабијем постигнућу!

Трема је обично најснажнија непосредно пред и на почетку испитивања, а тада се већина тремароша опусти и трему замењује осећај олакшања.

Важно је напоменути да постоји и она мања трема која може бити корисна јер нас мотивише и подстиче на акцију, на улагање енергије у  нешто до чега нам је стало.

Шта помаже код треме?

ü  Редовно учење и припрема – сложићете се да нагомилано градиво делује обесхрабрујуће

ü  Добро научити градиво – доприноси осећају сигурности – понављањем учврстите знање, неко од укућана или пријатеља нека Вас испита оно што сте учили

ü  Вежбање пред огледалом или пред укућанима – тако ћете стећи увид у то какав утисак остављаш својим наступом па можеш кориговати нпр став тела, јачину гласа, гестикулацију

ü  Важно је да будете одморни – опуштајте се и рекреирајте када год имате прилику за то

ü  Позитивно, охрабрујуће размишљање – уместо „ Ја то не знам“, „Ја то не могу“, „Све сам заборавио“, „Питаће ме баш оно што не знам“ или „Сигурно ћу добити лошу оцену“  реците себи „Биће све у реду“, „Ја то могу“, „Само полако, ништа се страшно неће догодити“, „Учио сам, знаћу да одговорим на постављена питања“, „Важно је да дам све од себе, па и ако није савршено, то је у реду“,...

ü  Вежбе дисања и опуштања – важбањем дубоког дисања ( док полако и дубоко удишеш на нос број до 4, исто толико задржи дах и затим лагано издахни  - замишљај да са издисајем излази сва твоја несигурност и трема!) успостављаш контролу над својим дисањем које је у страху плитко и убрзано што појачава трему. Вежбај код куће када год имаш прилику!

ü  Вежбај визуелизацију – замишљај до детаља ситуацију испитивања и себе како се успешно сналазиш и носиш са ситуацијом и тако себе припреми за оно што те очекује.

ВАЖНО ЈЕ ДА НЕ ОДУСТАНЕШ, ЈЕР АКО ОДУСТАНЕШ НЕЋЕШ НИ ИМАТИ ПРИЛИКУ ЗА УСПЕХ!!!

 

Педагошко – психолошка служба